Питање колико дрвећа има на свету многе интригира. Временом, технолошки напредак нам је омогућио да добијемо прецизније одговоре, али увек са одређеним ограничењима због величине задатка. Дрвеће, осим што обезбеђује кисеоник и представља извор живота, такође игра кључну улогу у борби против климатских промена. У наставку ћемо истражити ову фасцинантну тему даље на основу најновијих студија и различитих приступа броју стабала на Земљи.
Процењује се да на нашој планети има око 3 милијарде стабала. Ова цифра долази из студије коју је спровео часопис Натуре, а која је користила сателитске снимке комбиноване са подацима са терена. Ова студија показује да у просеку постоје 400 стабала за сваку особу у свету. Међутим, крчење шума, шумски пожари и људска интервенција драстично су смањили број дрвећа током година, изгубивши скоро 46% глобалне популације дрвећа од почетка људске цивилизације.
Како се броје дрвеће?
Бројање стабала није једноставан задатак. тренутно, Научници користе различите технологије као што су сателитски снимци и модели суперкомпјутера. У недавним студијама, попут оних које су спровели Универзитет Јејл и други истраживачи широм света, ови подаци су комбиновани са локалним инвентарима шума, где су мерене густине дрвећа по хектару на различитим природним и заштићеним парцелама.
Ова врста студије нам је омогућила да добијемо прецизније и напредније бројке, процењујући да их има више од 3 милијарде стабала широм планете. Међутим, цифра би могла бити већа ако се узму у обзир не само клима и тло, већ и локални фактори. Неки истраживачи сугеришу да многа подручја, као што су хладни или суви региони, можда неће бити у потпуности узета у обзир због екстремних временских услова и недостатка приступа одређеним подацима.
Важна тачка која је покренута је процес самочишћења, у којој слабија стабла умиру, омогућавајући снажнијим да наставе да расту. Ово може директно утицати на густину шума, посебно оних које се такмиче за ограничене ресурсе као што су светлост или вода.
Однос дрвећа и климатских промена
Дрвеће је неопходно у борби против климатских промена због своје способности да складишти угљеник. Једно дрво може апсорбовати око 12 кг угљен-диоксида (ЦО2) годишње, што га чини „зеленим херојем“ у смислу ублажавања загађења изазваног људским фактором. На једном хектару дрвећа до 6 тоне ЦО2. Тренутне процене наглашавају потребу да се посади и сачува више дрвећа ако желимо да се ефикасно боримо против климатске кризе.
Међутим, крчење шума остаје алармантан проблем. Отприлике 15 милијарди стабала, од којих се многи не могу адекватно заменити. Процењује се да на свако изгубљено дрво треба посадити најмање седам да би се надокнадио губитак.
Распрострањеност у свету и врсте које треба открити
Дрвеће није равномерно распоређено по целом свету. Док је тропске и суптропске шуме су дом највећег процента дрвећа (око 43% од укупног броја у свету), бореалне шуме Северна Америка, Скандинавија и Русија имају највећу густину дрвећа јер су то компактније шуме, са танким четинарима.
С друге стране, недавна истраживања су открила да би још могло бити око 9.000 врста дрвећа, од којих се већина налази у удаљеним областима Јужне Америке, као што су Анди и Амазон. Ова подручја имају велики биодиверзитет, али се такође суочавају са великим изазовима због крчење шума и људске активности.
Ова нова открића наглашавају важност наставка истраживања и заштите шумских екосистема. Како боље разумемо биодиверзитет и број ретких врста, можемо доносити боље одлуке о томе како да сачувамо планету и да се боримо против климатских промена.
Сви ови подаци наглашавају важност дрвећа у нашем свету. Не само да су кључни за наш опстанак, већ такође играју виталну улогу у здрављу екосистема и у борби против климатских промена. Иако се број од 3 милијарде стабала може чинити високим, убрзана стопа крчења шума нас подсећа на хитност бриге о шумама и спровођења континуираног пошумљавања како би се гарантовао живот на планети.