Јести оно што иде право из баште на сто је привилегија коју мало одраслих може себи приуштити и коју данас готово ниједна деца не доживљавају, посебно када живе у великом граду. Алармантно је али тачно да када питате дете одакле долази риба коју једу (а чак и ако питате одраслу особу, биће их више од једне и то је најозбиљнија ствар), немојте се изненадити ако одговори да је риба Потиче из кутије Пешчанова коју је његова мајка купила у Мерцадони. Међутим, У овој школској кафетерији у Понтеведри једу оно што њихови ученици узгајају у својој органској башти.
Многи од нас су умало пали са столица од смеха када је пре неколико година, у ери изласка у лов на Покемоне, а поклопило се са кризом хране, у први план дошао мем у којем су они који су га делили жалили да су не знам где су живели Доритови у случају да су морали да их лове. Био је то само мем, односно нека врста шале да нас насмеје таквом појавом. Али немојте мислити да је то нешто тако лудо. Добар број младих не зна одакле долази поврће, месо и друге намирнице које конзумирају.
Само они који живе на селу или у неким сеоским местима, или они који имају блиског рођака који се бави пољопривредом, из прве руке знају начин на који се производи храна која доспева у наше тањире: поврће, махунарке, јаја, месо, риба и млечни производи. Сви они иза себе имају велики посао, а гаранти њихове бриге имају огромну одговорност да дођу до трпезе у савршеним условима, пуни хранљивих материја, са укусом и текстуром пријатним за непце.
Школа у Понтеведри даје пример својим ученицима о баштама и гастрономији
Које дете није страствено према животињама? Ретко се може наћи неко ко не ужива у друштву кокошака, свиња, кокошака, крава, коза и зечева. Као што је нечувено да малишани не уживају у прљању руку. Рецимо да су оба хобија такође веома здрава за ваш развој. И, ако су у школи која, као ЦЕИП школа Антонио Бланцо Родригуез у Ковелу, у Понтеведри, мотивише их да сами узгајају храну, имају среће, јер ће научити лекције које ниједан уџбеник не може надмашити.
Учење математике, језика, историје, филозофије или технологије је веома добро. Али сазнање како да дођемо до хране и који фактори зависиће од тога да ли ће мајка природа, која нам је једина давала лекове и храну од почетка времена, наставила да нас снабдева и да ли ћемо моћи да искористимо њене ресурсе , је, без сумње, много важније.
Ова школа је глобални пројекат који би многе друге школе требало да копирају. Зато што је одлучио да све своје ученике, од најмлађих до најстаријих, укључи у задатке култивације. То је најбоља формула за њих да науче одакле долазе зелена салата, спанаћ, парадајз и друго поврће; да знају шта је комплетан процес од када су посејане до пожњевене жетве. И да из прве руке могу да пробају какав укус има свако поврће.
Једем оно што узгајам
Такође, како се често каже, „трење чини љубав” и са поврћем нема изузетка. Деца која се „брину“ о свом врту прва су фасцинирана испробавањем онога што су својим рукама узгајала и мазила месецима.
Не само да сада знају каквог је укуса поврћа, већ и како мирише, каква му је текстура, како се сади или пресађује, каква нега им је потребна, које болести могу да их погоде и колико је то тешко, али забавно и корисно да се посвете овом повртњаку. Овакав пројекат је био потребан, а ученици из Понтеведре су били пионири, иако се надамо да нису последњи кренули у авантуру.
Башта, а такође и стока
Поред узгоја воћа и поврћа, студенти ЦЕИП Родригуез де Цовело такође уживају у прилици да буду од руке до руке са домаћим животињама. Све је настало случајно и готово спонтано, јер је школски домар тамо имао неке животињске врсте о којима је сам био задужен. Међу њима, води рачуна о кокошима, гуске, зечеви и фазани. Малишани су, логично, брзо постали привлачни за ове животиње и добровољно су дошли на импровизовану фарму да им донесу храну и диве им се изблиза.
Тако је настао предлог, сматрајући да би било добро да се дозволи деци да помажу у прикупљању јаја и другим пословима везаним за фарму. И тако су срећни, наравно.
У трпезарији центра се кува храна коју ученици узгајају и сакупљају из баште и са фарме. Док се остаци из исте трпезарије узимају за исхрану животиња. То је, дакле, кружни процес образовања у вредностима који је потпуни успех.
Предности школа које укључују ученике у баште и фарме
На срећу, било их је урбане баште и ово је савршена прилика за оне од нас који живимо у великом граду, али не желимо да одустанемо од тога да будемо део магије Мајке Земље. У нашим је рукама да подстакнемо студентске центре да подигну еколошка башта као други предмет у њиховом образовном програму.
Ово искуство доноси безброј предности најмлађима. Међу њима:
- Уче одакле долази храна коју једу.
- Они цене храну, јер доживљавају колико је комплексна брига о њој.
- Више ће поштовати природу.
- Биће подстакнути да испробају нове укусе и текстуре.
- Навићиће се да једу здравије и разноврсније.
Знаће шта су сезонске намирнице, шта спада у пролећна башта, јесен, зима или лето.
У овој школској кафетерији у Понтеведри једу оно што њихови ученици узгајају. Шта мислите о иницијативи ове Понтеведра школе? Да ли сте имали прилику да будете у контакту са баштом и фармом када сте ишли у школу или су ваша деца имала то искуство?